Upoznajte mladog Koprivničanca koji je jedan od rijetkih koji njeguje jedan od najstarijih zanata na svijetu – kovanje

Ivan Mlinar jedan je od rijetkih koji se nakon srednje škole odlučio posvetiti jednim od najstarijih zanata, a to je kovanje. Sa svojih nepunih 23 godine postao je član American Bladesmith Society te je otvorio vlastitu firmu koja se bavi proizvodnjom noževa i ostalih raznih stvari od željeza bez pomoći modernih alata.

1. Kako i kada si si odlučio za ovo zanimanje?

Odlučio sam krenuti 2018. godine iz čiste znatiželje da ja nešto napravim neki mač, nož ili tako nešto, bilo je samo hobi na početku. Proučavao sam puno noževe, mačeve prijatelja. Učio se mačevati i učio preko interneta što mogu naučiti, čitao i tako to, uglavnom sam sam se sve naučio koliko sam mogao, nakon određenog vremena počeo sam komunicirati s drugim kovačima iz USA jer neki od njih su na jako visokom svjetskom nivou tako da su mi oni pomagali, a i danas pomažu s nekim stvarima koje želim naučiti.

2. Vrlo je neuobičajeno za osobu tvojih godina da se bavi ovako teškim tradicionalnim zanatom. Kako drugi komentiraju tvoj rad?

Pa nije teško za onoga ko to voli raditi, meni nikad nije bilo teško kovati satima, brusiti, polirati do kasno u noć ili nešto oko noža raditi, bilo je naporno, za tijelo i za oči ali nikad mi nije to bilo teško raditi, zna biti frustrirajuće kad vam nož pukne ili ne ispadne onako kako bi vi htjeli. Dobivao sam svakakve komentare, od onih kakve to gluposti radiš, to ne vrijedi i slično do super, čestitam prekrasno i tako, svako gleda svojim očima, svi koji su probali znaju kakav je to posao i neću dobiti negativan komentar od takvih jer znaju kolko je truda u tome.

3. Izrađuješ noževe. Imaš li kakvu specijalizaciju za određene ili stvarno su ti svi jednako dragi?

Nemam nikakvu specijalizaciju za određenu vrstu noža, postoje ljudi koji to rade ali ja ne, ja volim isprobati sve vrste noževa napraviti, kuhinjske noževe obožavam jer kod tih noževa je potrebna velika preciznost i sati centriranja i balansiranja i naravno užitak je s njima raditi svaki dan u kuhinji. Sviđaju mi se i druge vrste noževa borbeni noževi su mi jako dragi jer su jako efikasni, a nisu veliki. Sve ima svoje prednosti i mane ali sve volim raditi

 4. Član si i renesanse skupine u Koprivnici, ima li to veze s tvojim kovanjem ili je to samo puka slučajnost jer te dvije stvari su gotovo nerazdvojne?

Član sam koprivničkih mušketira i haramija, ima, sve je povezano, tamo sam vidi jako puno oštrica, noževa koji mi se sviđaju i od tud je naravno krenula neka želja da i ja imam koji nož za pojasom, ali naravno nije to samo bilo zbog toga nego zbog same izrade i učenja tog staroga zanata, koji je kod nas jako rijedak.

5. Renesansa je vrlo specifično razdoblje, da li si ikada razmišljalo izrađivati oružja iz tog doba?

 Razmišljao sam, čak sam i napravo nešto iz toga razdoblja, ali kad ima previše toga što mi se sviđa, pa treba ići po redu i savladati prvo ono najlakše da bi krenuo na neke stvari iz toga doba, ima ih puno na papiru koje želim izraditi ali će ipak morati malo sačekati

6. Osim noževa da li probao izrađivati i nešto drugo?

Jesam, uglavnom si izrađujem alat neki, popravljam nešto nadodajem svakakve stvari i tako, radim na setu za roštilj trenutno tako da će i to uskoro biti dostupno. Nisam previše zainteresiran za te stvari poput svijećnjaka, ograda, vrata i tako to, ali uvijek je dobro malo odstupiti od primarnog rada i krenuti nešto malo drugačije raditi iz čiste znatiželje i viška volje.

7. Misliš li kako se tradicionalni zanati vraćaju u modu ili sve više i više nestaju?

Ovisi kako koji neki se vraćaju samo zbog mode da ljudi vide da to neko radi i da zbog toga bude poznat ili nešto takvo, dok drugi, kao ja sam, želim to učiti svaki dan i svaki dan napredovati u svoj poslu i raditi ga što bolje mogu, želim to raditi svaki dan jer je to posao kojeg volim i uživam svaki dan.

8. Kada bi mogao birati nešto drugo čim bi se bavio u životu što bi to bilo?

Vjerojatno nešto slično ovome što sad radim, više se volim fizički iscrpiti i uvijek nešto s rukama raditi jer me opušta i ljepše mi je.

 9. Član si American Bladesmith Society kako je do toga došlo?

Pa došlo je kroz razgovor s određenim ljudima, dobro je to što oni prihvaćaju ljude koji kuju noževe i pomažu im u promociji njihovih radova.

10. Planiraš li možda posjetiti nekoga iz te udruge u Americi?

Da, plan je već dogovoreno gdje i kamo samo treba financijskih sredstava da bi se došlo do tamo.

11. Postoji li neka lokalna domaća udruga za tvoje zanimanje i jesi li član i toga?

Pa koliko ja znam nema nikakve ovdje u HR, ako ima gdje ja bi rado htio saznati za to i vidjeti što ta udruga pruža članovima.

12. Nedavno si otvorio obrt, stvarno hrabro, kako se zove i koji su ti planovi za budućnost?

Moj obrt se zove IM bladesmithing, pa trenutno je na papiru puno planova, puno oštrica, puno naručenih noževa, izrada YouTube kanal također i uskoro izlazi web stranica, za sad samo učim montirati videe i naravno ono što me jako puno ljudi pitalo za ”tečaj” izrada oštrica jer puno ljudi se želi okušati u tome i sami napraviti nešto, tako da za sad najviše radim na tome da što prije otvorim tečaj kovanja oštrica.